Do kraja 2025. godine, Vlada Republike Srbije je produžila meru koja ograničava povećanje poreske osnovice za paušalce na najviše 10% godišnje u odnosu na prošlogodišnju osnovicu. Ova izmena Uredbe o paušalnom oporezivanju stupila je na snagu 28. oktobra. Za veliki broj od oko 120.000 paušalaca u Srbiji, ovo saopštenje NALED-a označava značajno olakšanje za nastavak poslovanja.
Ministarstvo finansija naišlo je na pozitivnu reakciju od strane NALED-a zbog fiskalnog rasterećenja preduzetnika paušalaca. Irena Đorđević Šušić iz NALED-a ističe važnost ograničenja u povećanju poreske osnovice kako bi se osigurala stabilnost u poslovanju, posebno u vreme krize i visoke inflacije. Ona upozorava da ukidanje ovog ograničenja može dovesti do zatvaranja preduzetničkih radnji ili bekstva paušalnih preduzetnika u sivu zonu.
Značajna novina je i umanjenje osnovice za početnike u poslovanju za 50% u odnosu na dosadašnjih 20%, što predstavlja podršku novim preduzetnicima. Đorđević Šušić naglašava da podrška preduzetništvu predstavlja strateški prioritet za članove NALED-a, okupljajući preko 350 kompanija, lokalnih samouprava i nevladinih organizacija. Ograničenje od 10% rasta neće važiti u slučaju promene šifre delatnosti, opštine ili mesta registrovanja, osim u slučaju promene opština unutar istog grada.
Poštovani čitaoci, u ovom članku ćemo se baviti jednom od gorućih tema u poslednje vreme, a po svemu sudeći će još dugo vremena tako i ostati jer su predviđanja mnogih stručnjaka usmerena ka daljem razvoju i široj primeni različitih vrsta kriptovaluta. Sam pomen termina “kripto” u današnje vreme opisuje nešto neopipljivo, nešto digitalno, nešto što u trenutku ima određenu vrednost, ali je budućnost u pogledu iste te vednosti potpuno neizvesna. Trenutno je situacija na ovom tržištu prilično stabilna uprkos brojnim skandalima vezanim za pad svetski poznatih menjačnica FTX-a i Celsius-a, kao i u odnosu na to u kakvoj se svetskoj ekonomskoj krizi trenutno nalazimo , i dalje postoji veliki broj onih koji na dnevnom nivou zarađuju od trgovine kriptovalutama. Plaćanje poreza nakon više uspešnih trgovina ili prodaja kriptovaluta koje su kupljene u periodu tzv. “bear marketa” a prodate po značajno višoj ceni nakon povećanja tražnje i njihove vrednosti, predstavlja logičan nastavak ka svojevrsnoj “legalizaciji” vaše kapitalne dobiti.
1. POREZ NA KAPITALNU DOBIT
Porez na kapitalnu dobit obveznik fizičko lice plaća u iznosu od 15% na dobit ostvarenu od prodaje kriptovaluta ili digitalnih tokena (na razliku izmedju prodajne i nabavne vrednosti ako je u plusu). Ako fizičko lice nema dokaz o nabavnoj vrednosti (od dana kada je kupio/uložio u digitalnu imovinu) u tom slučaju porez plaća na ceo iznos prodajne vrednosti (vrednost u dinarima koja mu je isplaćena na lični tekući račun banke prilikom prodaje kriptovaluta).
Primer 1:
Fizičko lice je uložilo u kripto valutu Bitkoin 2017. godine 50.000 dinara. Sada isplaćuje 120.000 dinara za istu tu količinu Bitkoina. Pritom lice ima dokaze o nabavnoj vrednosti. Porez plaća na razliku, što znači na dobit u iznosu: 70.000 dinara x 15% = porez iznosi 10.500 dinara.
Primer 2:
Fizičko lice je uložilo u kripto valutu Bitkoin 2017. godine 50.000 dinara. Sada isplaćuje 120.000 dinara za istu tu količinu Bitkoina. Pritom lice nema dokaze o nabavnoj vrednosti. Porez plaća na ceo iznos isplate, što znači na iznos od: 120.000 dinara x 15% = porez iznosi 18.000 dinara.
Napomena 1:
Postoji potencijalno oslobođenje od plaćanja poreza (ili dela poreza) za sva fizička lica: ako prodajom kriptovaluta obveznik fizičko lice ostvari kapitalnu dobit ali tu istu kapitalnu dobit uloži recimo u kapital nekog preduzeća (DOO) u tom slučaju se porez na kapitalnu dobit plaća sa 50% oslobođenja (7,5%).
Napomena 2:
Ukoliko fizičko lice trejduje izmedju kriptovaluta (na primer prebacivanjem iz Bitkoina u Ethereum) takodje je obveznik poreza na kapitalnu dobit. U tom slučaju radi se o zameni prava za pravo.
Ako takve trejdove fizičko lice izvršava na domaćim menjačnicama gotovo je sigurno da će Poreska uprava dobiti informaciju jer po zakonu domaće menjačnice treba da izveštavaju NBS i PU.
Pitanje:
Ako neko zaradi novac na kriptovalutama jasno je da će platiti porez na kapitalnu dobit, ali šta ako čovek promeni kripto u dinare u iznosu nižem u odnosu na onaj za koji je ranije kupio kriptovalute? Na primer na uloženih 100 000 dinara, posle određenog vremena zameni kriptovalute za dinare u iznosu od 50 000 dinara.
Odgovor:
Obavezno podnosite poresku prijavu i u ovom slučaju. Ali ovo vam predstavlja kapitalni GUBITAK i on kasnije može da vam znači tako što će vam umanjiti buduću dobit. Na primer prijava kapitalnog gubitka važi 5 godina, pritom na gubitak ne plaćate nikakav porez. Na primer: naredne godine ostvarite dobit, ali pošto ste već prijavili gubitak to isto iskazujete u narednoj prijavi i umanjuje vam se sledeća dobit, na kraju krajeva i porez na kapitalnu dobit. Uvek je savet da prijavljujete i gubitak Poreskoj upravi.
2. POREZ NA IMOVINU ZA FIZIČKA LICA
Digitalna imovina je uređena i porezima na imovinu. Ako su poklonodavac i poklonoprimac fizička lica iz prvog naslednog reda prenos digitalne imovine (kripto valuta ili tokena) ne podleže porezu na imovinu.
Medjutim ako su poklonodavac i poklonoprimac lica iz drugog naslednog reda porez se plaća po stopi od 1,5%, a ako su lica iz trećeg ili daljeg naslednog reda porez se plaća 2,5%.
Najveća razlika izmedju fizičkih i pravnih lica je u načinu obračuna i podnošenja poreske prijave:
Fizička lica prijavu podnose u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem su ostvarili dobit od prodaje digitalne imovine. Na primer: Dobit je ostvarena 15.05. a istek drugog kvartala je 30.06. Znači od tog datuma 120 dana je 30.10. i to je konačni rok za podnošenje poreske prijave PPDG 3R ako je dobit isplaćena 15.05.
Minimalna neto cena rada od 01. januara 2023. godine iznosiće 230 dinara po radnom času.
Poresko oslobođenje od 01. januara 2023. godine iznosiće 21.712 dinara.
Nove osnovice doprinosa koje će takođe važiti od 01. januara 2023. iznose 35.025,00 dinara za najnižu osnovicu doprinosa, dok će najviša osnovica doprinosa iznositi 500.360,00 dinara.
Za isplate zarada od 01. januara 2023. godine smanjuje se doprinos za PIO na teret poslodavca sa 11% na 10%. Nezavisno od toga da li poslodavac u januaru 2023. godine isplaćuje januarsku zaradu , zaradu za decembar 2022. godine ili neku zaostalu zaradu iz perioda pre, doprinos za PIO na teret poslodavca plaćaće se po novoj stopi.
Sistem oporezivanja u kojem preduzetnik plaća porez na svoje prihode, ali u fiksnom iznosu, nezavisno od visine prihoda sve do granice od 6.000.000,00 dinara godišnje, predstavlja paušalni način oporezivanja preduzetnika. Poreska uprava na osnovu dobijenih informacija o preduzetniku (šife delatnosti, starosti, radnog staža, zone grada u kome se nalazi itd.) određuje iznos poreza i doprinosa koje je preduzetnik-paušalac u obavezi da plati. Preduzetnici koji godišnje ostvaruju prihod u iznosu do 6.000.000,00 dinara, kao i novoosnovani preduzenici čija se šifra delatnosti već nalazi ili je ubačena Uredbom među šifre koje mogu da budu paušalno oporezovane i planiraju godišnji prihod u iznosu ne većem od 6.000.000,00, mogu se odlučiti za ovaj vid oporezivanja. U Srbiji su pored DOO, radnje u sistemu paušalnog oporezivanja najpopularnija pravna forma.
Novoosnovani preduzetnici koji žele da njihovi prihodi budu oporezivani paušalnim načinom, trebaju da knjigovođi ukažu na to, kako bi u dokumentaciji za osnivanje način oporezivanja bio pravilno naznačen. Ono što je najvažnije je da za paušal, nije potrebno pravdanje podizanja gotovine troškovima. Za preduzetnike koji već imaju svoju radnju, ali vode poslovne knjige postoji mogućnost, kako je predviđeno Zakonom o porezu na dohodak građana, podnošenja prijave nadležnom poreskom organu do 31. oktobra tekuće godine, za narednu godinu.
Paušalci imaju obavezu da pored redovnog plaćanja poreza i doprinosa svakog meseca, izdaju fakturu korisnicima i vode knjigu o ostvarenom prometu. Postoji i obaveza posedovanja i korišćenja fiskalnih kasa za pojedine šifre delatnosti sa paušalnim načinom oporezivanja.
Kontaktirajte nas kako biste dobili sve potrebne informacije o visini mesečnih izdataka za Vašu preduzetničku radnju, svojih prava, obaveza i odgovornosti kao preduzetnika-paušalca.
Uz sport, estrada je postala najinteresantnija oblast poreskim organima, pre svega zbog činjenice što u prethodnom periodu na ove dve oblasti nije obraćana dovoljna pažnja. Tekući računi fizičkih lica postaju predmet dublje analize poreskih organa, a svaka muzička manifestacija od koncerta do obične svadbe može biti “pod lupom” poreskih inspektora. Lako je zaključiti da je najjeftinija varijanta prijaviti prihode i pronaći najpovoljniji poreski tretman koji će omogućiti da porez bude najmanji mogući. Poreski prekršaji mogu se platiti, ali poreska utaja je krivično delo.
U skladu sa novom Odlukom o primeni Posebnog kolektivnog ugovora za radno angažovanje estradno-muzičkih umetnika i izvođača u ugostiteljstvu, vlasnici ugostiteljskih objekata će morati da prijave i sklope ugovor sa estradno-muzičkim umetnicima. Najniža visina honorara za estradno-muzičke umetnike iznosi 1.200 dinara, a porez se obračunava po stopi od 17% što iznosi minimalno 200 dinara. Honorar se isplaćuje svakom članu benda pojedinačno. Ukoliko estradno-muzički umetnik nema regulisane doprinose, moraće da plati dažbine koje iznose čak 60 procenata od visine honorara.
Pored estradno-muzičkih umetnika, vlasnici ugostiteljskih objekata, organizatori festivala i drugih manifestacija treba da sklope kolektivne ugovore i sa voditeljima programa, menadžerima, folklor i drugim igračima, tehničkim osobljem za održanje nastupa i svim licima koji učestvuju u zabavljanju gostiju ugostiteljskih objekata ili posetilaca festivala, odnosno manifestacija.
Kolektivni ugovor mogu da sklope samo sa estradno-muzičkim umetnicima i ostalim učesnicima događaja koji imaju licencu. Licencu mogu dobiti isključivo od registrovanih udruženja umetnika.
Takođe, zanimljivo je da ukoliko mladenci organizuju svadbu u svom dvorištu ili negde drugde pod šatorom, van ugostiteljskog objekta, mladoženja se tada nalazi u ulozi poslodavca za muzičare koje je angažovao. To znači da mladoženja mora da angažuje licencirane muzičare i da sa njima sklopi kolektivni ugovor i na njihove tekuće račune uplati minimum 1.200 dirana po članu benda. U protivnom mladoženji preti kazna od 10.000 dinara ukoliko je angažovao muzičare bez licence i od 20.000 do 300.000 dinara ukoliko nije sklopio kolektivni ugovor sa muzičarima.
Pročitajte i naše ostale objave klikom na karticu Blog.
